PROČKE U S I R I N I Ć K OJ Ž U P I
Kosovska je kotlina vrlo značajna fizička Celina. Po njenim prostranim talasastim poljima blistavo vijugaju reke mirnog toka. Kosovski je predeo uokviren visokim planinama: Šar-Planinom i Prokletijama, čiji su grebeni oštrih vrhova i nazupčeni kao Alpi.
Na ivici Kosovske kotline uzdiže se Šar-Planina, koja se tako često veliča u srpskim narodnim pesmama. Na njoj je Miloš Vojinović, sestrić cara Dušana napasao svoja stada. Po narodnoj skasci u njoj spava Kraljević Marko, koji će se probuditi kada vaskrsne srpsko carstvo. Svaki seljak ove oblasti zna za te ostatke stare srpske države i ova narodna predanja koja su od tako velikog moralnog značaja.
Šarske župe Sirinić i Sredska prostiru se između Prizrena i Kosova, u ovim župama su se sačuvali običaji srpskog naroda i narodne nošnje.
Među najlepše delove sirinićke nošnje spada prevez sa kapom. Najlepši su oni prevezi čiji vezovi imaju stare šare bez šljokica i srme. Prevez se spušta sa glave niz leđa do blizu pasa. Najčešća šara, koja se u raznim oblicima ponavlja , zove se bistri krst i opominje na šare starih svešteničkih Odežda.
U Siriniću se opisivala pregača BOŠČA, crne ili tamnocrvene boje, sa cvetnom, po ivicama utkanom šarom i podvijenim gornjim uglovima i mala zadnja nabrana pregača (aleno boščiče) sitno nabrana, sa šarama jarkocrvene i modre boje, raspoređenim u vidu šahovskog polja, što čini osobenost određenog kulturnog prostora.
Igre i pesme koje su se igrale i pevale u Siriničkoj župi su:
- Zaspalo mi Kalinče,
- Karši-Karšija,
- Lako trupče na orašče,
- Kalačojna,
- Eleno Mome,
- Pembe,
- Tegnaj mi oro Bojano itd.
Ova igra je običajna igra i opisuje Pročke u siriničkoj župi, pročke su se dešavale u beloj nedelji, nedelji pred veliki Vaskršnji Post, pročka je stara reč koja znači praštanje, a bela nedelja je nedelja prašćanja.
U beloj nedelji su se održavali sabori tako su se ljudi radovali dolazećem postu, na saborima su se nadmetali kumbarenjem, ko će da napravi veću kumbaru, čija će kumbara bolje da gori, verovalo se da se kumbarama teraju zli duhovi.
Za noć pred ulazak u post, koja je i najradosnija noć karakteristično je i to da se na sredini kuće veže jaje da visi i oko tog jajeta se odvija ceremonija ukućana ko će prvi da uhvati jaje ustima, i ko prvi uhvati jaje verovalo se da će ga cele godine pratiti Sreća. Na ulazu u dvorišta na svakoj kapiji je stojala po jedna ljuljaška na kojoj su se devojke ljuljale.
